За Тобинов 5. рођендан
Драги наш Тобине, сестрићу и мило нам унуче,
Нек' ти је срећан
Твој рођендан пети,
Птице пој, узлетели поклони, букети,
Пределима маште твоје, путниче.
Памтиш, у Новом Саду кад оно беше?
Пуно тога Тобин доживеше!
Сладолед, кокице, крофне да му даду,
Па на коњићу спреман за ескападу.
А ко се то у Дунаву праћака и цичи?
Чији аутићи брундају испод моста?
Тобинови рибарски то су покличи,
Тобина и Олија, двају авантуриста.
Али већ нас и зимске чаролије маме,
Децу зову код куће залуд да не чаме,
Тако је и Тобин са братом на санке сео,
Завејаним падинама, за Бодијем загребао.
Ту су, негде, и Тобину верни друзи,
Нино-маца и диносауруси,
Јер они слављеника нашег прате још и даље,
У просторе блиске и далеке, машта где га пошаље.
Saturday, February 8, 2020
За Тобинов пети рођендан
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment