За Тобинов пети рођендан

                                     

                                   За Тобинов 5. рођендан

                          Драги наш Тобине, сестрићу и мило нам унуче,
                                    Нек' ти је срећан
                                   Твој рођендан пети,
                             Птице пој, узлетели поклони, букети,
                              Пределима маште твоје, путниче.

                             Памтиш, у Новом Саду кад оно беше?
                                 Пуно тога Тобин доживеше!
                             Сладолед, кокице, крофне да му даду,
                              Па на коњићу спреман за ескападу.

                             А ко се то у Дунаву праћака и цичи?
                              Чији аутићи брундају испод моста?
                               Тобинови рибарски то су покличи,
                             Тобина и Олија, двају авантуриста.

                             Али већ нас и зимске чаролије маме,
                             Децу зову код куће залуд да не чаме,
                            Тако је и Тобин са братом на санке сео,
                           Завејаним падинама, за Бодијем загребао.

                             Ту су, негде, и Тобину верни друзи,
                                 Нино-маца и диносауруси,
                          Јер они слављеника нашег прате још и даље,
                        У просторе блиске и далеке, машта где га пошаље.